POSTELJA OD LEDA
Te noći kad sam je sreo
mnogo toga sam obećao htio
u tamnoj sobi, postelji od leda
znam da je dala mnogo i više nego treba.
I nije slutila da biće voljena.
Tvoj me pogled u visine nosi
ti si onaj trag i nemir otkad daleko si
što mi stvaraš boli, zašto ne vratiš se
već dugo naše sunce pod nebom sivim je.
A tvoja slika ostaće kod mene,
ona stara poput hladne stijene.
Ako se vratiš i dalje te čekam
u onoj staroj našoj postelji od leda.
I pitam se sad da li shvataš
Da,tvoj me, tvoj me, pogled u visine nosi
ti si onaj trag i nemir otkad daleko si
što mi stvaraš boli, zašto ne vratiš se
već dugo naše sunce pod nebom sivim je.
Tvoj me pogled u visine nosi
ti si onaj trag i nemir otkad daleko si
što mi stvaraš boli, zašto ne vratiš se
već dugo naše sunceeee
pod nebom sivim je.
Sre Jun 27, 2007 5:15 pm
